Дечија недеља



ПРОГРАМ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ 2016.

 

На основу члана 73. и 74. Закона о друштвеној бризи о деци („Службени гласник РС”  бр. 49/92 , 29/93 , 53/93 , 53/93 - др. закон, 67/93 , 67/93 - др. закон, 28/94 , 47/94 , 48/94 - др. закон, 25/96 , 29/01 , 16/02 - др. закон, 62/03 - др. закон, 64/03 - исправка, 101/05 - др. закон, 18/10 - др. закон), и члана 42. став 1.  Закона о Влади (,,Службени гласник РС” бр. 55/05, 71/05-испр.,101/07, 65/08, 16/11, 68/12-одлука УС и 72/12) Министар рада, запошљавања и социјалне политике доноси


П Р О Г Р А М

АКТИВНОСТИ  ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА  ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ

од 03. до 09. октобра 2016. године

    
    Ове године Дечија недеља посебну пажњу посвећује доприносу стварања позитивне климе за рађање и пружање подршке развоју модела одговорног родитељства, у складу са релевантним међународним и националним документима и позитивним прописима. Стога Програм активности обележавања Дечије недеље у 2014. години одвијаће се под мотом:    
 

НЕЋУ ДА БРИГАМ - ХОЋУ ДА СЕ ИГРАМ !


 Дуга традиција обележавања Дечије недеље у свету и код нас, а на иницијативу организације Пријатељи деце Србије,  сада већ вишедеценијског актера ове манифестације, 1987. године је дефинисана Законом о друштвеној бризи о деци. Дечија недеља се сваке године одржава у месецу октобру, са циљем скретања пажње јавности на децу и младе, на дете као носиоца права, на потребе деце у породици, друштву и локалној заједници, на њихово право да одрастају у што бољим условима, на једнаке шансе за развој и остварење потенцијала.   

Уз подршку и покровитељство Министарства рада, запошљавања и социјалне политике у реализацији активности Дечије недеље, као и учешће других владиних институција и организација цивилног друштва, активним укључивањем локалних организација Пријатеља деце, школа и јединица локалне самоуправе широм Републике Србије, Дечија недеља у протеклим годинама континуирано и видљиво указује на важна питања, и истиче потребу развоја интегрисаног и савременог националног система за промоцију и заштиту дечијих права. На тај начин, подстиче се стварање услова за још бољи положај деце у друштву, и пружа се подршка у финансијском, социјалном, здравственом, културном и образовном смислу, ка остварењу тог циљу.
 
Заједничка одговорност свих актера овогодишњег програма активности Дечије недеље је допринос креирању позитивне популационе климе, као и подизање репродуктивне свести која подразумева прихватање личне улоге и одговорности појединца у решавању основних популационих проблема заједнице у којој живи, што би имало дугорочне позитивне популационе последице.
 
Програм активности Дечије недеље чини низ акцијa на републичком и локалном нивоу широм Републике Србије, уз пуну партиципацију деце и младих.

ОПШТИ ЦИЉЕВИ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ СУ: 

-скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце,
-указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене институције имају у заштити и остваривању права деце,
-презентација постигнутих резултата, 
- указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце,
-подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права и оптимални развој сваког детета,
-промоција активног учешћа саме деце у доношењу одлука које их се тичу,
-покретање иницијатива и нових акција које ће доприносити побољшању положаја деце у Републици Србији и остваривању њихових права.  

Програмске активности и тема Дечије недеље ослањају се на релевантна међународна и национална документа и позитивне прописе који препознају важне задатке у процесу придруживања ЕУ. Основни концепт програма Дечије недеље је концепт права детета, чије увођење у нормативни систем Републике Србије датира почетком овога века, а потврђен је новим Уставом из 2006. године. 
Конвенција о правима детета Уједињених нација, усвојена 20. новембра 1989. године, а која је ступила на снагу 1990. године, полазна је основа у приступу осмишљавања и реализације Дечије недеље. Међународна заједница је 2002. године донела је документ ,,Свет по мери деце”, усвојен на Специјалном заседању Генералне скупштине Уједињених нација о деци. Овај документ, позивајући се на Конвенцију УН о правима детета, даје јасне смернице за обликовање света у коме ће права сваког детета бити призната, заштићена и остварена. 
 
Република Србија је 2000. године  усвојила Миленијумску декларацију, која садржи миленијумске развојне циљеве, као и Национални план акције за децу (НПА) који представља стратешки документ Владе за креирање политике државе према деци до 2015. године. Његов главни циљ је да се свој деци обезбеди равноправност, доступност, квалитет и ефикасност јавних служби за децу, у свим важним областима. Ове документе је пратило доношење планова акције за децу у јединицама локалне самоуправе (ЛПА). 
 
Влада Републике Србије је 2005. године усвојила и Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања. Породичним законом, исте године, у национално законодавство уграђени су главни принципи Конвенције о правима детета (право на живот, опстанак и развој, право на најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију).
 
Од посебног значаја су документа  која се односе на интеграцију деце са сметњама у развоју, побољшање доступности и квалитета образовања, са посебним акцентом на децу из маргинализованих група, и  дају опште оквире за појединачне мере у циљу стварања напредног инклузивног друштва. 
 
У 2012. години основан је Одбор за права детета као ново радно тело Народне Скупштине Републике Србије, а Република Србија је започела процес израде другог и трећег периодичног извештаја о примени Конвенције о правима детета конституисањем радне групе, који би требало да се оконча током 2013. године. У 2012. години усвојена је и 
 
Стратегија образовања до 2020. године, а њени главни циљеви су доступност, ефикасност и релевантност образовања.
Од изузетног је значаја да се остваривањe стратешких планова и планова акције посматра као инструмент развоја, и да се приступи ефективној координацији и управљању активности у оквиру послова везаних за права детета у целини, на државном нивоу. 

Дечија недеља ове године, а у складу са Стратегијом подстицања рађања као кровног документа за решавање проблема ниског наталитета, посвећује пуну пажњу стварању подстицајне климе за рађање, уз пружање посебне подршке моделу одговорног родитељства. 
 
Република Србија се још средином прошлог века суочила са проблемом рађања деце које је далеко испод потреба просте репродукције становништва, и које представља основни покретач депопулације и дубоких промена у старосној структури становништва. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗО), у Србији je у 2011. години живорођено 65.598 беба, тј. регистрована је стопа наталитета од 9,0 промила. Са мање од десет живорођених на 1.000 становника Србија спада у групу европских земаља са најнижим вредностима опште стопе наталитета, тако да је просечна старост становника Србије чак 42,2 године.
 
Дечија недеља је прилика да се јавно говори о овом проблему, да се анализира постојеће стање, и да се подрже сва настојања и актери у успостављању подстицајнијег друштвено-економског оквира за подизање наталитета, али и развоја личне свести о овом проблему. То је прилика да се на локалном и републичком нивоу подстакну и конкретне активности са овим циљем. 
 
Програм активности за време трајања Дечије недеље у 2013. години Министарство рада, запошљавања и социјалне политике реализује у сарадњи са Пријатељима деце Србије и мрежом организација Пријатеља деце у Београду и широм Републике Србије, уз подршку других организација цивилног друштва, удружења, социјалних, образовних и културних институција, еминентних стручњака, уметника и грађана. 
 
Програм се доставља свим градоначелницима и председницима општина, са апелом да у складу са Римском декларацијом Градоначелници заштитници деце, у својим заједницама допринесу садржају,  видљивости и ефективности Дечије недеље.